ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ....

 

 

 

 

ISSN (Online) 2812-9636

ИНСТИТУЦИЈА:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК:
Др Јасмина Николић, директорка Историјског архива Пожаревац

АУТОР И УРЕДНИК ПОРТАЛА:
Др Јасмина Николић

ТЕХНИЧКИ УРЕДНИК:
Александра Богдановић

 

АУТОРИ:
Др Јасмина Николић
Др Драгана Милорадовић
Наташа Милошевић Дулић
Мирјана Степановић

ПОЧЕТАК
1.10.2021.

СТАТУС:
У току
___________________________

КОНТАКТ ПОДАЦИ:
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ
ДР ВОЈЕ ДУЛИЋА 10
12000 ПОЖАРЕВАЦ
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
www.arhivpozarevac.org.rs
info@arhivpozarevac.org.rs
+381.12.523.082

 

АРХИВАЛИЈА МЕСЕЦА – ОКТОБАР 2023.

 

  

У ЧАСТ ДАНА ОСЛОБОЂЕЊА ГРАДА ПОЖАРЕВЦА – ХРАБРИМ ЖЕНАМА
1918. ГОДИНЕ

 

По ослобођењу града, 15. октобра 1918, чланице Кола српских сестара су на величанствен начин дочекале ослободиоце – свиленом извезеном заставом. О њиховој тајној акцији остала је прича забележена у Вардару, званичном гласилу Кола:

„Једног дана 1916. г. Г-ђа Олга Д-ра Манојловића, редовна чланица „Кола“, верујући, као и сви искрени и родољубиви Срби у срећну звезду и јунаштво нашег народа као и сигурну победу српске поносне војске, саопшти г-ђци Д-р Соји Љешевићки лекару идеју за израду заставе, са којом би дочекале нашу дичну, победоносну војску кад се кући буде вратила. Г-ђца Љешевићка, кћи уваженог старине Аврама Љешевића, свештеника, који је у то време био интерниран у Бугарској, и Јелисаветe Љешевићке управне чланице „Кола“, свесрдно прихвати ту идеју Манојловићкину, па чак пристане да се застава ради у кући њених родитеља, па и да финансира, само све, разуме се у највећој тајности.“

Застава је рађена на плавом атласу, златним везом, а мотиви су били све савезничке заставе са грбом Краљевине Југославије на врху, уоквирен венцем од лишћа са цветом липе, везаним тробојком. Овај део веза поверен је чланицама Кола и одличним везиљама свилом, „г-ђи Мари Васе Матића и њеној сестри г-ђци Анки Цветковићевој“, сликарски део „г-ђи Коси Д-р Јаше Лукића“ лекара, почасној чланици „Кола“ и њеној сестри г-ђци Мици Катићевој сада г-ђи Бранка Ђурића, инжењера“. За израду ловоровог венца са палмом на другој страни заставе, у злату, замољена је „г-ђица Драгиња Михајловићева, одлична везиља златом“.

Тробојка за заставу израђена је од моаре свиле, при чему је једна боја исте наручена у Панчеву и пренео ју је немачки грађанин, друга у Бечу, а донео ју је аустријски официр заједно са свилом за вез венца око заставе. Боје за сликање допремио је један Бугарин, који није имао много симпатија за српски народ, тако да су у изради заставе помогли практично ратни непријатељи Србије, не знајући коју сврху помажу.

Држач за заставу са мотивом липе, у дуборезу је радила у својој кући г-ђица Ана Цветковић. Петнаест дана пред долазак победоносне српске војске, на траци заставе је извезено „1914-1918“ и била је предата ослободиоцима 16. октобра 1918, приликом њиховог уласка у ослобођени Пожаревац.

Прича о овом изузетном догађају и тајној акцији чланица Кола српских сестара забележена је у званичном гласилу Кола - часопису Вардар, 1921. године. Уз текст наведена је и белешка да се „Застава ослободиоцима“ чува у Војном музеју у Београду.

Желели смо да подсетимо на допринос жена које су својом изузетном храбром акцијом, већ током окупације у Првом светском рату, спремале величанствен дочек ослободиоцима.
Фотографија: Чланице Кола српских сестара са извезеном Заставом ослободиоцима,

у Пожаревцу, 16. октобра 1918. године
Историјски архив Пожаревац, Збирка дигиталних медија 2005- , Дигитална збирка Крстић.

Одабрала: др Драгана Милорадовић, архивски саветник